отѝшао
отишао
Лема
отишао
Варијанте
о̀тишао
Извор
том 4, стр. 242, редослед 4
- 1.а.
-ло) сврш. а. напустити неко место, удаљити се, уклонити се
— Сватко одмах отиди чим би зачуо за цијену.
- 1.б.
поћи, кренути, запутити се; отпутовати.
— Једног дана отиђе по свијету.
Још пре пет дана отишла је својој сестри V Готу.
Одоше некуд мисли.
- 1.в.
(од кога, од чеrа) оставити, напустити кога.
— Подли власник ... најавио је гладовање зато што желим отићи од њега.
- 2.
доћи (коме), посетити кога; сместити се, доспети, приспети.
— Гдјекад се догоди, те јој отиђи и у друге дане.
Почне мислити преко којег ће љекара отићи у болницу.
Ствар пресуда оде апелацији.
- 3.а.
(на што) одати се, посветити се чему.
— Отишао је на занат.
- 3.б.
бити, постати оно што се допуном исказује: ~ у адвокате, ~ у учитељице, ~ у шегрте.
- 4.
прећи, прићи некој супротној страни, покрету и сл.
— Ти си ... отишао Турцима.
Магистар је отишао огорчен у опозицију.
- 5.
пружити се.
— Село је отишло некако у дужину.
Бијели звоник цркве као да је под небо отишао.
- 6.
проћи, протећи, минути.
— Нојца оде, сину зора бела.
У што ми је отишао живот?
- 7.а.
нестати, пропасти.
— Оде закон, оде правица, оде поштење.
Ссам метака осам Немаца. Стопута осам, и оде пук. Ћос.
- 7.б.
погинути; умрети.
— Мој Чамчо, тешко мени, оде ми најбољи друг!
Средином прољећ отишла је баба за дједом, тихо, нечујно.
- 8.
утрошити се, потрошити се.
— Од свега имутка ... остала је још само та кућица ... а све је друго отишло на ... Јурја.
- 9.
разнети се, пронети се (глас, реч), разгласити се; разлећи се.
— Само ... да ово што ћу ти рећи не оде даље од нас.
Сви ћемо гинути!
— оде одјек гором и планином из пет стотина грла.
- 10.
пропасти, упасти, потонути.
— Пукне лед и једна му нога оде у воду.
Вучко ... оде под воду. Искочи један пут ... и ... викну: »Чамац, бре!«
- 11.
зарити се, сјурити се.
— Потеже нож те њега у трбух. Море, оде нож до корица!
- 12.
удати се.
— Чуј, драгане, одох за друrоrа.
- 13.
стати, почети.
— Он се заврати на столици и оде нешто далеко сањати.
Ако ти је кућу оде банка продавати, нећеш добити за њу ни пет хиљада].
богу на истину (на рачун), ~ на онај свет умрети; ~ на бубањ (на добош) в. уз бубањ (изр.); ~ низ воду изјаловити се, не остварити се, пропасти. — Све наде одоше низ воду. В 18s5.; ~ под лед пропасти; ~ под црну земљу, ~ под ледину умрети; ~ поред себе нар. извршити нужду. — Од вас беспослењака ... човјек се не може слободно ни окренути ... ни поред себе отићи.
празних руку (шака) не добити ништа, не обавити посао; ~ с нечим у гроб умрети а ником не рећи (тајну, жељу и сл.); у ваздух експлодирати, бити разнет, уништен услед експлозије ~ у ветар нестати, пропасти; ~ у гроб умрети; ~ у (на) комаде (у парампарча д) разбити се; ~ у кра)ност, ~ далеко претерати у нечему; ~ у мировину, пензију напустити активиу службу, рад; ~ у свет упутити се у туђину тражећи зараду; ~ у старо гвожђе бити одбачен, бити непотребан; ~ у страну застранити; ~ у туђе руке припасти другоме (о имању); у џаба пропасти; како дошло, тако отишло како је стечено, тако је изгубљено; оде (отишло) до врага (к врагу, по врагу), до (сто) ђавола (к ђаволу) пропаде, пропало је; о де му нумера разГ. порасла му, скочила му цена, вредност, слава; оде му па мет (за неким, за нечим) занео се (сав, веома); ~ као на јагму (као халва) брзо се распродати; оде (са рамена) глава (због нечег) изгуби се живот. о̏тица̄ј (е2. и ијек.; ијек. и о̏тјецај) м отицање, одлив. — Оно што је хтио укинути ... пробушило је нов отицај и ширило се другим коритом. Ђал. о̀тица̄ње (ијек. и о̀тјеца̄ње) с гл. им. о( отицати.
Фразе
~ бестрага в. уз бестрага (изр.);
Изворни текст (OCR)
отѝшао и о̀тишао, -шла,-ло) сврш. 1. а. напустити неко место, удаљити се, уклонити се. — Сватко одмах отиди чим би зачуо за цијену. Тур. б. поћи, кренути, запутити се; отпутовати. — Једног дана отиђе по свијету. Уј. Још пре пет дана отишла је својој сестри V Готу. Лаз. Л. фиг. Одоше некуд мисли. Кол. в. (од кога, од чеrа) оставити, напустити кога. — Подли власник ... најавио је гладовање зато што желим отићи од њега. Крањч. С. 2. доћи (коме), посетити кога; сместити се, доспети, приспети. — Гдјекад се догоди, те јој отиђи и у друге дане. О-А. Почне мислити преко којег ће љекара отићи у болницу. Кал. фиг. Ствар пресуда оде апелацији. Дом. 3. а. (на што) одати се, посветити се чему. — Отишао је на занат. Јов. С. б. бити, постати оно што се допуном исказује: ~ у адвокате, ~ у учитељице, ~ у шегрте. 4. прећи, прићи некој супротној страни, покрету и сл. — Ти си ... отишао Турцима. Вес. Магистар је отишао огорчен у опозицију. Мар. 5. пружити се. — Село је отишло некако у дужину. Глиш. Бијели звоник цркве као да је под небо отишао. Коз. Ј. 6. проћи, протећи, минути. — Нојца оде, сину зора бела. Радич. У што ми је отишао живот? Сим. 7. а. нестати, пропасти. — Оде закон, оде правица, оде поштење. Шен. Ссам метака осам Немаца. Стопута осам, и оде пук. Ћос. Д. б. погинути; умрети. — Мој Чамчо, тешко мени, оде ми најбољи друг! Игњ. Средином прољећ отишла је баба за дједом, тихо, нечујно. Пав. 8. утрошити се, потрошити се. — Од свега имутка ... остала је још само та кућица ... а све је друго отишло на ... Јурја. Новак. 9. разнети се, пронети се (глас, реч), разгласити се; разлећи се. — Само ... да ово што ћу ти рећи не оде даље од нас. Нам. Сви ћемо гинути! — оде одјек гором и планином из пет стотина грла. Коч. 10. пропасти, упасти, потонути. — Пукне лед и једна му нога оде у воду. Крањч. С. Вучко ... оде под воду. Искочи један пут ... и ... викну: »Чамац, бре!« Лаз. Л. 11. зарити се, сјурити се. — Потеже нож те њега у трбух. Море, оде нож до корица! Вес. 12. удати се. — Чуј, драгане, одох за друrоrа. НП Вук. 13. стати, почети. — Он се заврати на столици и оде нешто далеко сањати. Лаз. Л. Ако ти је кућу оде банка продавати, нећеш добити за њу ни пет хиљада]. Нам.