откучи́ва̄ње

откучивање

откучивање

том 4, стр. 250, редослед 10

—
гл. им. од откучивати (се). и уч. према откучити (се).
гл. — глагол, глаголскиим. — именицауч. — учестали глагол
откучи́вати (се), -у̀чује̄м (се) несврш.

Изворни текст (OCR)

откучи́ва̄ње с гл. им. од откучивати (се). откучи́вати (се), -у̀чује̄м (се) несврш. и уч. према откучити (се).