оту́пело̄ст

отупелост

Стална адреса

Лема

отупелост

Извор

том 4, стр. 268, редослед 13

1.
ијек. оту́пјело̄ст, ж 1. особина, стање онога који је отупео, онога што је отупело; засићеност, замореност (чула, осећања).
ијек. — ијекавскиж — женски род
— То је оно стање отупелости кад се у ходу спава. Пол. 1958. Дјевојчице не могу да се дигну, пуне слатке отупјелости и тежине.
Сим.
2.
учмалост, чамотиња, мртвило.
— Већ прва већа раздиоба рада ... осудила је сеоска насеља на тисућгодишњу отупјелост.
Р 1946

Изворни текст (OCR)

оту́пело̄ст, -ости, ијек. оту́пјело̄ст, ж 1. особина, стање онога који је отупео, онога што је отупело; засићеност, замореност (чула, осећања). — То је оно стање отупелости кад се у ходу спава. Пол. 1958. Дјевојчице не могу да се дигну, пуне слатке отупјелости и тежине. Сим. 2. учмалост, чамотиња, мртвило. — Већ прва већа раздиоба рада ... осудила је сеоска насеља на тисућгодишњу отупјелост. Р 1946