оћу́тати
оћутати
Лема
оћутати
Извор
том 4, стр. 271, редослед 8
- 1.а.
ћутке поднети; прећи ћутке преко чега, не одговорити
— Петровић шта ће, оћута увреду.
Павле хтеде да викне нешто Сими, али оћута. Ћос.
- 1.д.
Беше и тврдоглава. Никад није хтела оћутати никоме, па да би то био и старији. Вес.
- 1.б.
прећутати, не изрећи.
— Ви врло често своје мисли оћутите, али вам се види у очима.
- 2.
поћутати неко време.
— Кнез га пажљиво погледа, оћута, а затим рече ...
Изворни текст (OCR)
оћу́тати, -тӣм сврш. 1. а. ћутке поднети; прећи ћутке преко чега, не одговорити. — Петровић шта ће, оћута увреду. Матош. Павле хтеде да викне нешто Сими, али оћута. Ћос. Д. Беше и тврдоглава. Никад није хтела оћутати никоме, па да би то био и старији. Вес. б. прећутати, не изрећи. — Ви врло често своје мисли оћутите, али вам се види у очима. Јанк. 2. поћутати неко време. — Кнез га пажљиво погледа, оћута, а затим рече ... Ћоп.