Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

питомѝна

жтом 4, стр. 436

питомѝна

питомина

Стална адреса

Лема

питомина

Извор

том 4, стр. 436, редослед 15

  1. 1.

    питом крај, питома земља.

    — ту се, пред осунчаном питомином, дуго колебао.
    Рад. Д.
  2. 2.

    особина онога што је питомо, питомост.

    — Сањаће обноћ сваки појединац о питомини свог равног сел с ону страну Саве.
    Кик.
  3. 3.

    фиг. благост, углађеност, љубазност, учтивост.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Хрвати су као целина показали културних способности и културне питомине, нарочито од првих десетина ХIХ века.
    Цвиј.
    Обријана лица, с мало сиједе косе на глави ... са ситним очима, пуним питомина ... он се саВ трескао.
    Куш.
Изворни текст (OCR)
питомѝна ж 1. питом крај, питома земља. — ту се, пред осунчаном питомином, дуго колебао. Рад. Д. 2. особина онога што је питомо, питомост. — Сањаће обноћ сваки појединац о питомини свог равног сел с ону страну Саве. Кик. 3. фиг. благост, углађеност, љубазност, учтивост. — Хрвати су као целина показали културних способности и културне питомине, нарочито од првих десетина ХIХ века. Цвиј. Обријана лица, с мало сиједе косе на глави ... са ситним очима, пуним питомина ... он се саВ трескао. Куш.