пѝјавица
пијавица
Лема
пијавица
Извор
том 4, стр. 412, редослед 23
- 1.а.
колутићава, чланковита глиста, црв који се као паразит припија уз тело животиња и храни се њиховом крвљу: коњска ~, лекарска ~.
zoology— Наредим Илинци да зовне сутра кога вјештијеr, те да му пусти пијавице.
Лијечио је грађане камфором и пијавицама.
- 1.б.
мн. група таквих глиста lirunuiniaae. Терм.
- 2.
в. пијаница.
archaic— И доведе пијавицу Ђура.
Рј.
- 3.а.
фиг. онај који јако искоришћује другога, израбљивач, зеленаш.
— Ајте, пијавице народа, отмите сељаку ту посљедњу кравицу!
Разметао се зеленаш] ... што није народна пијавица и паразит, јер не живи од народне муке и зноја.
- 3.б.
онај који се држи некога, који се припија уз кога, кога се тај други не може решити.
— Она је пијавица. Не може је се ријешити.
- 4.
вихором завитлана вода која се у облику левка спушта из облака. Рј. А.
dialectal - 5.
врста морске рибе која се прихвата својом плочицом на све покретне предмете у мору (највише на морске псе и бродове) lcleneis renora. Финк.
zoology - 6.
квака, спона. Вук Рј.
dialectal
Изворни текст (OCR)
пѝјавица ж 1. зоол. а. колутићава, чланковита глиста, црв који се као паразит припија уз тело животиња и храни се њиховом крвљу: коњска ~, лекарска ~. — Наредим Илинци да зовне сутра кога вјештијеr, те да му пусти пијавице. Вес. Лијечио је грађане камфором и пијавицама. Шен. б. мн. група таквих глиста lirunuiniaae. Терм. 4. 2. заст. в. пијаница. — И доведе пијавицу Ђура. Вук Рј. 3. фиг. а. онај који јако искоришћује другога, израбљивач, зеленаш. — Ајте, пијавице народа, отмите сељаку ту посљедњу кравицу! Маж. Ф. Разметао се зеленаш] ... што није народна пијавица и паразит, јер не живи од народне муке и зноја. Срем. б. онај који се држи некога, који се припија уз кога, кога се тај други не може решити. — Она је пијавица. Не може је се ријешити. Грг. 4. покр. вихором завитлана вода која се у облику левка спушта из облака. Рј. А. 5. зоол. врста морске рибе која се прихвата својом плочицом на све покретне предмете у мору (највише на морске псе и бродове) lcleneis renora. Финк. 6. покр. квака, спона. Вук Рј.