Одредница

пли̏вати

несврштом 4, стр. 467

пли̏вати

пливати

Стална адреса

Лема

пливати

Извор

том 4, стр. 467, редослед 29

  1. 1.а.

    кретати се по површини воде изводећи одређене покрете тела (о човеку и животињама које не живе у води).

    — Док се магарцу не налије у уши, не може пливати.
    О-А
    Научио је мрзети све оне који без напрезања пливају по површини. Петр.
  2. 1.б.

    кретати се у дубини воде помоћу нарочитих органа прилагођених, подешених за ту сврху (о рибама и животињама које живе у води и на води).

    — Он ... плива у животу као врста алге.
    Крл.
  3. 1.в.

    налазећи се у води или у каквој течности, држати се на површини, не тонути (о лешу, о предметима).

    — Пливаху многи мртваци.
    М-И
    У ... кориту за прање пливао је термометар у дрвету. Петр.
  4. 1.в.

    фиг. Истину можеш стањити, али је не можеш прекрхати, она плива на лажи. Вел.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
  5. 1.г.

    имати својство држати се на површини течности (о предметима који имају мању специфичну тежину од течности у којој се налазе).

    — Кидали су лишће и гледали како плива на води.
    Наз.
  6. 2.

    лежати, налазити се у води.

    — Шуме кукуруза тону, куће пливају, марва се души.
    Павл.
  7. 3.

    равномерно, уједначено кретати се у ваздуху, пловити.

    — Гледао је како пливају ласте у ваздуху.
    Ћор.
    Бијеле пахуљице ... пливају уздухом.
    Леск. Ј.
    Пливају по соби ... опојни мириси.
    Каш.
    Из ... крчме све оштрије и разговјетније допире и плива ојкање.
    Јел.
  8. 4.

    фиг. измицати, одмицати, одвајати се, одлазити, нестајати.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Чини ми се да ништа сувишно не плаћам, а новац само плива.
    Крањч. Стј
  9. 5.а.

    (у чему) фиг. бити сасвим, потпуно, у свима деловима обухваћен, испуњен чиме.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Бијаше недјељно поподне у пуном љету ... Село је пливало ... у сунцу.
    Ж 1955
    Соба плива у облаку дима.
    Крл.
  10. 5.б.

    бити јако, у великој мери снабдевен чиме.

    — Волим живјети у суху хљебу него пливати у обиљу.
    Шен.
    Пливам у новцу.
    Грг.
  11. 5.в.

    проживљавати какво снажно осећање, бити њим потпуно обузет.

    — Све је пливало у смеху и шали.
    Вес.
    Г ливаше у заносу.
    Крањч. С.
    против струј е, ~ уз воду радити, поступати самостално противећи се назорима, мишљењу оних који су на власти или у већини; супр. ~ са струјом, ~ низ воду; ~ у дугу бити презадужен; ~ у крви крваво се борити; ~ у сузама много плакати; много пити.

Фразе

плива као секира ир. не зна пливати; ~ као бубрег у лојV, ~ У (с)ласти и масти живети у великом обиљу;
Изворни текст (OCR)
пли̏вати, -а̄м несврш. 1. а. кретати се по површини воде изводећи одређене покрете тела (о човеку и животињама које не живе у води). — Док се магарцу не налије у уши, не може пливати. О-А. фиг. Научио је  мрзети све оне који без напрезања пливају по површини. Петр. В. б. кретати се у дубини воде помоћу нарочитих органа прилагођених, подешених за ту сврху (о рибама и животињама које живе у води и на води). — фиг. Он ... плива у животу као врста алге. Крл. в. налазећи се у води или у каквој течности, држати се на површини, не тонути (о лешу, о предметима). — Пливаху многи мртваци. М-И. У ... кориту за прање пливао је термометар у дрвету. Петр. В. фиг. Истину можеш стањити, али је не можеш прекрхати, она плива на лажи. Вел. г. имати својство држати се на површини течности (о предметима који имају мању специфичну тежину од течности у којој се налазе). — Кидали су лишће и гледали како плива на води. Наз. 2. лежати, налазити се у води. — Шуме кукуруза тону, куће пливају, марва се души. Павл. 3. равномерно, уједначено кретати се у ваздуху, пловити. — Гледао је како пливају ласте у ваздуху. Ћор. Бијеле пахуљице ... пливају уздухом. Леск. Ј. фиг. Пливају по соби ... опојни мириси. Каш. Из ... крчме све оштрије и разговјетније допире и плива ојкање. Јел. 4. фиг. измицати, одмицати, одвајати се, одлазити, нестајати. — Чини ми се да ништа сувишно не плаћам, а новац само плива. Крањч. Стј. 5. (у чему) фиг. а. бити сасвим, потпуно, у свима деловима обухваћен, испуњен чиме. — Бијаше недјељно поподне у пуном љету ... Село је пливало ... у сунцу. Ж 1955. Соба плива у облаку дима. Крл. б. бити јако, у великој мери снабдевен чиме. — Волим живјети у суху хљебу него пливати у обиљу. Шен. Пливам у новцу. Грг. в. проживљавати какво снажно осећање, бити њим потпуно обузет. — Све је пливало у смеху и шали. Вес. Г ливаше у заносу. Крањч. С.