Одредница

поле́гати

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 641

поле́гати

полегати QA: high

Стална адреса

Лема

полегати

Извор

том 4, стр. 641, редослед 21

  1. 1.а.

    ијек. полијѐгати сврш. полегнути (1б).

    ијек. — ијекавски
    — Старица видје како људи полијегаше на ЗемљУ.
    Хорв.
    Сви полегају на кратак одмор.
    Поп. Ј.
  2. 1.б.

    полегнути (2).

    — Увече, кад су већ сви у манастиру полегали, њега још није бивало.
    Чипл.
    в. полегнути (4б). — — Водић је сваки час полегао да види јесу ли на правом путу.
  3. 1.г.

    полегнути (5б).

    — Цигани ... полегаше по ћеманетима.
    Лаз. Л.
  4. 1.д.

    павши на земљу остати лежати (о предметима).

    — За сваким његовим ... кораком полежу ките бораније по влажној земљи.
    Рад. Д.
  5. 2.

    несврш. падати раширивши се по нечему.

    несврш. — несвршени глагол
    — Као да и птице ниско лете, као да и дим са кућа полеже по крововима.
    Нуш.
    Лице се ведрило, а на очи полијегао првашњи мир.
    Цар Е.
Изворни текст (OCR)
поле́гати, по̀ле̄же̄м, ијек. полијѐгати 1. сврш. а. полегнути (1б). — Старица видје како људи полијегаше на ЗемљУ. Хорв. Сви полегају на кратак одмор. Поп. Ј. б. полегнути (2). — Увече, кад су већ сви у манастиру полегали, њега још није бивало. Чипл. в. полегнути (4б). — Водић је сваки час полегао да види јесу ли на правом путу. Тур. г. полегнути (5б). — Цигани ... полегаше по ћеманетима. Лаз. Л. д. павши на земљу остати лежати (о предметима). — За сваким његовим ... кораком полежу ките бораније по влажној земљи. Рад. Д. 2. несврш. падати раширивши се по нечему. — Као да и птице ниско лете, као да и дим са кућа полеже по крововима. Нуш. фиг. Лице се ведрило, а на очи полијегао првашњи мир. Цар Е.