Одредница

пра̑вда

жтом 4, стр. 836

пра̑вда

правда

Стална адреса

Лема

правда

Извор

том 4, стр. 836, редослед 8

  1. 1.а.

    друштвено стање у којем сваки добива оно што му по закону припада, правица; супр. неправда, кривда.

    супр. — супротно
    — Iравда заповеда: не чини другоме оно што не желиш да се теби чини.
    Петрон.
    Завладат ће чиста љубав, братство људи и апсолутна правда.
    Уј.
  2. 1.б.

    оно што коме припада према заслузи.

    — Од њега критичара се тражи да разуме свакога писца ... да сваком ода правду. Поп.
  3. 1.в.

    праведност.

    — Узалуд се позивао на правду.
    Јонке
  4. 1.г.

    право суђења и област, делокруг на који се простире то право, правосуђе.

    — Једва некако јавим дописницом у Загреб да сам у »рукама правде«.
    Матош
    Латити се жезла да се примире најгоре распре, да се уреди расклимана правда.
    Шен.
  5. 2.а.

    парба, парница, распра, процес.

    — Ако кадгод будеш имао какву правду ... само пошаљи човјека ... везиру у Цариград па не води бриге!
    Кост. Л.
    Имао је] ... да при суду на великој правди заступа оца.
    Леск. Ј.
  6. 2.б.

    свађа, кавга, препирка, размирица.

    — Лакше, попе, куд си загазио? ... ка̂ да с богом правду започео.
    Њег.
    Мало те није опет настала вика и правда.
    Ђал.
  7. 3.

    невиност, недужност.

    — Сједи дјечарац од десет година, са плавим очима правде.
    Уј.
  8. 4.

    истина.

    — Дјеца, будале и пијани правду говоре. Н. посл.
    Вук

Фразе

давати (делити, кројити, осецати, су дити, вршити) пра в ду судити, пресуђивати, доносити пресуду; извршити правду над ким смакнути, убити кога по пресуди; на прав ди (бога), на божјУ правду невино, без кривице; по прав ди онако како је право, како правди одговара, заправо, стварно.
Изворни текст (OCR)
пра̑вда ж 1. а. друштвено стање у којем сваки добива оно што му по закону припада, правица; супр. неправда, кривда. — Iравда заповеда: не чини другоме оно што не желиш да се теби чини. Петрон. Завладат ће чиста љубав, братство људи и апсолутна правда. Уј. б. оно што коме припада према заслузи. — Од њега критичара се тражи да разуме свакога писца ... да сваком ода правду. Поп. Б. в. праведност. — Узалуд се позивао на правду. Јонке. г. право суђења и област, делокруг на који се простире то право, правосуђе. — Једва некако јавим дописницом у Загреб да сам у »рукама правде«. Матош. Латити се жезла да се примире најгоре распре, да се уреди расклимана правда. Шен. 2. а. парба, парница, распра, процес. — Ако кадгод будеш имао какву правду ... само пошаљи човјека ... везиру у Цариград па не води бриге! Кост. Л. Имао је] ... да при суду на великој правди заступа оца. Леск. Ј. б. свађа, кавга, препирка, размирица. — Лакше, попе, куд си загазио? ... ка̂ да с богом правду започео. Њег. Мало те није опет настала вика и правда. Ђал. 3. невиност, недужност. — Сједи дјечарац од десет година, са плавим очима правде. Уј. 4. истина. — Дјеца, будале и пијани правду говоре. Н. посл. Вук.