Одредница

пра́зан

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 845

пра́зан

празан QA: medium

Стална адреса

Лема

празан

Извор

том 4, стр. 845, редослед 22

  1. 1.а.

    у коме нема ништа, који није ничим испуњен, напуњен.

    — Краљева је кеса празна.
    Шен.
  2. 1.б.

    који није натоварен.

    — 1огнавши у варош празна парипа, упути се кући усред подне.
    Ћип.
  3. 1.в.

    у коме нико не станује, у коме нема никога, ненасељен.

    — Разори град и улице остави празне.
    М-И
  4. 1.г.

    који ние запоседнут или заузет.

    — Одједном угледаше сви празан кревет баба-Цанин.
    Рист.
  5. 1.д.

    који није испуњен радом, послом.

    — Мнсге дангубице и нерадинице дошле на трг од дуга празна времена. Шапч.
  6. 1.ђ.

    ничим незачињен, без меса.

    — Неколико мјесеци јели су слабо, празно вариво. Леск Ј.
  7. 1.е.

    који је без новца.

    — Подај му по који грош, нек није празан.
    Мул.
  8. 1.ж.

    духовно ограничен.

    — Нису ти људи зли, нису одвратни. Али празни су, ужасно празни.
    Нех.
  9. 2.а.

    фиг. који је лишен озбиљног значења, који нема важности, неоснован.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — То су само празне ријечи.
    Кум.
  10. 2.б.

    који није испуњен садржајем, јалов, штур, бесадржајан.

    — Ја само гледам своју будућност празну и пусту
    Дом.
  11. 2.в.

    неродан, неплодан.

    — Празна година не даде му прилике да дође до новаца.
    Шапч.
  12. 2.г.

    неостварљив, бескористан, узалудан.

    — Ја да их узроке могу у боље променити, удвојио бих труд. Али то би била празна жеља и сан.
    Шапч.
  13. 2.д.

    безизражајан, туп, мртав (о очима, погледу).

    — Погледом празним срце прободе. Крањч. С.
  14. 2.ђ.

    који је без знакова живота, без покрета, безгласан.

    — Копите праскаво одјекују у празној ноћи, те ми се причињава као да се шума притајила.
    Јак.
  15. 2.е.

    безначајан.

    — Кад га је то чувство просунуло, њему је ковац ... посто празан и ништетан. Ко̄. Ј.

Фразе

пресипати, претакати из шVnљег у празно бавити се узалудним, бескорисним послом.
Изворни текст (OCR)
пра́зан, -зна, -зно 1. а. у коме нема ништа, који није ничим испуњен, напуњен. — Краљева је кеса празна. Шен. б. који није натоварен. — 1огнавши у варош празна парипа, упути се кући усред подне. Ћип. В. у коме нико не станује, у коме нема никога, ненасељен. — Разори град и улице остави празне. М-И. г. који ние запоседнут или заузет. — Одједном угледаше сви празан кревет баба-Цанин. Рист. д. који није испуњен радом, послом. — Мнсге дангубице и нерадинице дошле на трг од дуга празна времена. Шапч. ђ. ничим незачињен, без меса. — Неколико мјесеци јели су слабо, празно вариво. Леск Ј. е. који је без новца. — Подај му по који грош, нек није празан. Мул. ж. духовно ограничен. — Нису ти људи зли, нису одвратни. Али празни су, ужасно празни. Нех. 2. фиг. а. који је лишен озбиљног значења, који нема важности, неоснован. — То су само празне ријечи. Кум. б. који није испуњен садржајем, јалов, штур, бесадржајан. — Ја само гледам своју будућност празну и пусту Дом. в. неродан, неплодан. — Празна година не даде му прилике да дође до новаца. Шапч. г. неостварљив, бескористан, узалудан. — Ја да их узроке могу у боље променити, удвојио бих труд. Али то би била празна жеља и сан. Шапч. д. безизражајан, туп, мртав (о очима, погледу). — Погледом празним срце прободе. Крањч. С. ђ. који је без знакова живота, без покрета, безгласан. — Копите праскаво одјекују у празној ноћи, те ми се причињава као да се шума притајила. Јак. е. безначајан. — Кад га је то чувство просунуло, њему је ковац ... посто празан и ништетан. Ко̄. Ј.