Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

прѝсо̄јкиња

жтом 5, стр. 101

прѝсо̄јкиња

присојкиња

Стална адреса

Лема

присојкиња

Извор

том 5, стр. 101, редослед 11

  1. а.

    отровна змија (зато што често лежи у присоју).

    — Ја те не познајем, одрекнем ја, и као да ме присојкиња ћокну за срце.
    Буд.
  2. б.

    (у атрибутској служби, уз им. змија, гуја) отровна.

    им. — именица
    — Мржња праисконска остајала је у дну срца, као гуја присојкиња што спава.
    Сим.
    Ништа нам не оставе, ни пјесму ... н дивљу ружу уз шаренило змије присојкиње.
    Вуј.
    сабља.
    — Прођи ме се, сине Миловане, не машај се присојкиње гује, љута јесте, хоће закинути.
    НП Вук
Изворни текст (OCR)
прѝсо̄јкиња ж а. отровна змија (зато што често лежи у присоју). — Ја те не познајем, одрекнем ја, и као да ме присојкиња ћокну за срце. Буд. б. (у атрибутској служби, уз им. змија, гуја) отровна. — Мржња праисконска остајала је у дну срца, као гуја присојкиња што спава. Сим. Ништа нам не оставе, ни пјесму ... н дивљу ружу уз шаренило змије присојкиње. Вуј. фиг. сабља. — Прођи ме се, сине Миловане, не машај се присојкиње гује, љута јесте, хоће закинути. НП Вук.