при́сто̄јан
пристојан
Лема
пристојан
Извор
том 5, стр. 104, редослед 8
- 1.
који одговара правилима пристојности, уљудности, реду, који се пристоји, који приличи.
— Да би ја тамо пристојније изишао, дозовем берберина да ми обрије главу и браду.
Ипак сам требао писати прије него што сам отишао из Беча. То није ни пристојно.
- 2.
који одговара коме или чему, подесан, подобан, прикладан, згодан.
— Пошто јој нађох пристојну собу, пољубих је и упутих се кући.
Љ. Некоћ је сликао пејсаже који су мУ се чинили сасвим пристојним и занимљивим.
- 3.
који задовољава, сасвим довољан: ~ живот, ~ плата.
— Сна има сасвим пристојан алт.
Изворни текст (OCR)
при́сто̄јан, -јна, -јно 1. који одговара правилима пристојности, уљудности, реду, који се пристоји, који приличи. — Да би ја тамо пристојније изишао, дозовем берберина да ми обрије главу и браду. Вук. Ипак сам требао писати прије него што сам отишао из Беча. То није ни пристојно. Нех. 2. који одговара коме или чему, подесан, подобан, прикладан, згодан. — Пошто јој нађох пристојну собу, пољубих је и упутих се кући. Нед. Љ. Некоћ је сликао пејсаже који су мУ се чинили сасвим пристојним и занимљивим. Лит. 1957. 3. који задовољава, сасвим довољан: ~ живот, ~ плата. — Сна има сасвим пристојан алт. Крл.