Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

противу̀речити

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 237

противу̀речити

противуречити

Стална адреса

Лема

противуречити

Извор

том 5, стр. 237, редослед 9

  1. —

    ијек. противу̀рјечити, несврш. противречити.

    ијек. — ијекавскинесврш. — несвршени глагол
    — У мисалу ... је сам себи противурјечио. Водн. Овакво гледиште противуречило би раније изложеном ставу. Ств. 1952.
Изворни текст (OCR)
противу̀речити, -у̀речӣм, ијек. противу̀рјечити, несврш. противречити. — У мисалу ... је сам себи противурјечио. Водн. Овакво гледиште противуречило би раније изложеном ставу. Ств. 1952.