Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

пу̑кӣ

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 283

пу̑кӣ

пуки

Стална адреса

Лема

пуки

Извор

том 5, стр. 283, редослед 17

  1. 1.

    који потврђује, појачава у највећој мери значење именице уз коју стоји као атрибут: ~ формалност, ~ случај.

    — Ми смо сиротиња, сиротиња пука.
    Дом.
    Невјесте од тридесет година обично су пуке старице.
    Шимун.
    У затвор је допао пуким случајем.
    Лал.
  2. 2.

    који је потпуно сличан коме, чему, исти, истоветни, прави, истински.

    — Пуки ја, као да ми је ко главу посјекао и на платно пренио.
    Љуб.
    Отац
    — пуки отац.
    Том.
  3. 3.

    незнатан, ништаван.

    — Понуди га лустрин испод цијене ... за пуких тридесет форинти.
    Драж.
Изворни текст (OCR)
пу̑кӣ, -а̄, -о̄ 1. који потврђује, појачава у највећој мери значење именице уз коју стоји као атрибут: ~ формалност, ~ случај. — Ми смо сиротиња, сиротиња пука. Дом. Невјесте од тридесет година обично су пуке старице. Шимун. У затвор је допао пуким случајем. Лал. 2. који је потпуно сличан коме, чему, исти, истоветни, прави, истински. — Пуки ја, као да ми је ко главу посјекао и на платно пренио. Љуб. Отац — пуки отац. Том. 3. незнатан, ништаван. — Понуди га лустрин испод цијене ... за пуких тридесет форинти. Драж.