Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

пу́чанин

мтом 5, стр. 307

пу́чанин

пучанин

Стална адреса

Лема

пучанин

Извор

том 5, стр. 307, редослед 17

  1. —

    (мн. -ани) човек из пука, народа, који је припадао неповлашћеном сталежу.

    мн. — множина
    — Пучанин, син шваље, поста племић умом, а кнезом за новац. Дуч. Племићи и пучани, кад је прошло прво запрепаштење, постадоше сви као једна обитељ.
    Франг.
Изворни текст (OCR)
пу́чанин м (мн. -ани) човек из пука, народа, који је припадао неповлашћеном сталежу. — Пучанин, син шваље, поста племић умом, а кнезом за новац. Дуч. Племићи и пучани, кад је прошло прво запрепаштење, постадоше сви као једна обитељ. Франг.