разба̀цати

разбацати

Стална адреса

Лема

разбацати

Извор

том 5, стр. 333, редослед 13

—
расути бацајући, побацати на разне стране.
— Разбаца перје по читавој ћелији.
Чол.
А и ђубре би требало разбацати!
Бен.
А и ја сам, ето, лудо разбацао своје дане!
Донч.

Пододреднице

~ се

расути се, растурити се. — Коса се немарно разбацала по њеним усахнулим грдима. Ранк. разба́цати се, ра̀зба̄ца̄м се несврш. необ. в. разбацивати се. — Тај човјек разбацао се овдје, гдје је гостољубно дочекан био, увриједио је он честиту племениту госпојицу. Шен

расути се, растурити се.

Изворни текст (OCR)

разба̀цати, -а̄м сврш. расути бацајући, побацати на разне стране. — Разбаца перје по читавој ћелији. Чол. А и ђубре би требало разбацати! Бен. фиг. А и ја сам, ето, лудо разбацао своје дане! Донч.