разграњи́ва̄ње
разграњивање
Лема
разграњивање
Извор
том 5, стр. 357, редослед 5
- —
гл. им. од разграњивати (се) разграњи́вати (се), -а̀њује̄м (се) несврш. и уч. према разгранити (се). разгреба́вати (се), -ѐба̄ва̄м (се) несврш. и уч. према разгрепсти (се), разгребати (се). разгрѐбати (се), -бе̄м (се) сврш. в. разгрепсти (се).
— Сунце ... се бојало да ће се у јаросном ходу преко оштриХ литица разгребати.
Изворни текст (OCR)
разграњи́ва̄ње с гл. им. од разграњивати (се). разграњи́вати (се), -а̀њује̄м (се) несврш. и уч. према разгранити (се). разгреба́вати (се), -ѐба̄ва̄м (се) несврш. и уч. према разгрепсти (се), разгребати (се). разгрѐбати (се), -бе̄м (се) сврш. в. разгрепсти (се). — фиг. Сунце ... се бојало да ће се у јаросном ходу преко оштриХ литица разгребати. Рад. Д.