Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

расковр̀чати

сврштом 5, стр. 410

расковр̀чати

расковрчати

Стална адреса

Лема

расковрчати

Извор

том 5, стр. 410, редослед 14

  1. —

    покварити коврче, косе, разбарушити; фиг. направити неред, разбацати, испретурати.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Учини му се
    Божић
    раширити се, распасти се, развалити се (слично кукурузном зрну на ватри).
    — Ниси да је кућа расковрчана као послије ватре. раско́кати се, ра̀ско̄ка̄м се сврш. распуцати се на ватри (о кукурузном зрну); се нимало пролепшао ... нос ти се раскокао. Богдан. Указаше се накривљени стогови и раскокане крстине жита.
    Ћоп.
Изворни текст (OCR)
расковр̀чати, -а̄м сврш. покварити коврче, косе, разбарушити; фиг. направити неред, разбацати, испретурати. — Учини му се да је кућа расковрчана као послије ватре. Божић. раско́кати се, ра̀ско̄ка̄м се сврш. распуцати се на ватри (о кукурузном зрну); фиг. раширити се, распасти се, развалити се (слично кукурузном зрну на ватри). — Ниси се нимало пролепшао ... нос ти се раскокао. Богдан. Указаше се накривљени стогови и раскокане крстине жита. Ћоп.