ра́ста̄внӣ

раставни

Стална адреса

Лема

раставни

Извор

том 5, стр. 438, редослед 7

1.
који раставља, раздвојни; одељен, одвојен.
— Остављао је имењака ... да, као раставни Део Њега, продужи да ради.
Дав.
2.
грам. који садржеи две могућности које једна другу искључују, који указује на такав однос, дисунктиван:
грам. — граматика, граматички
реченица, ~ везник.

Изворни текст (OCR)

ра́ста̄внӣ, -а̄, -о̄ 1. који раставља, раздвојни; одељен, одвојен. — Остављао је ... имењака ... да, као раставни Део Њега, продужи да ради. Дав. 2. грам. који садржеи две могућности које једна другу искључују, који указује на такав однос, дисунктиван: