ро̏гаљ
рогаљ
Лема
рогаљ
Извор
том 5, стр. 545, редослед 11
- 1.а.
(ген. мн. ро̏га̄ља̄ и ро̏гље̄ва̄) простор који ограничавају најмање три равни које се секу, угао, ћошак геометријског тела.
mathematics— (сим плоха запажамо на кристалу бридове (ивице) и углове (рогљеве).
- 1.б.
шиљак, рог (4).
— Сви су гледали ... пецива ... с рогљевима и без њих.
Бура ... суче барјак у роrаљ.
- 2.
крај, завршетак, крак, врх (мараме и сл.).
— Многа је старица рогљем убрадача крадом утрла сузу.
Одвезује и завезује рогље на новој марами.
Ја сам цео октобар појео ... а децембру сам одгризао рогљеве.
- 3.
угао, крај куће, улице, ћошак, раскршће (у селу где се обично састају сељаци, нарочито о празнику).
— Одједном, овамо испред куће, иза рогља пијук.
Он га на рогљу улице ... устави.
Њој сеоској омладини је одмор кад се изигра у колу или увече провија на рогљу.
- 4.
мн. греде крова; исп. рог (6).
— Кров куће ... прокисава ... морам да мењам рогљеве, олуке.
Све ће се стропоштати у ломачу:; и рогљеви, и трамови.
Изворни текст (OCR)
ро̏гаљ, -гља м (ген. мн. ро̏га̄ља̄ и ро̏гље̄ва̄) 1. а. мат. простор који ограничавају најмање три равни које се секу, угао, ћошак геометријског тела. — (сим плоха запажамо на кристалу бридове (ивице) и углове (рогљеве). Тућ. б. шиљак, рог (4). — Сви су гледали ... пецива ... с рогљевима и без њих. Кал. Бура ... суче барјак у роrаљ. Јел. 2. крај, завршетак, крак, врх (мараме и сл.). — Многа је старица рогљем убрадача крадом утрла сузу. Јурк. Одвезује и завезује рогље на новој марами. Божић. фиг. Ја сам цео октобар појео ... а децембру сам одгризао рогљеве. Ком. 3. угао, крај куће, улице, ћошак, раскршће (у селу где се обично састају сељаци, нарочито о празнику). — Одједном, овамо испред куће, иза рогља пијук. Пец. Он га на рогљу улице ... устави. Цар М. Њој сеоској омладини је одмор кад се изигра у колу или увече провија на рогљу. Ад. 4. мн. греде крова; исп. рог (6). — Кров куће ... прокисава ... морам да мењам рогљеве, олуке. Мил. Све ће се стропоштати у ломачу:; и рогљеви, и трамови. Крл.