Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

сви́кати

сврштом 5, стр. 687

сви́кати

свикати

Стална адреса

Лема

свикати

Извор

том 5, стр. 687, редослед 21

  1. а.

    вичућисазвати, позвати људе да се скупе (на какав састанак, договор и сл.).

    сл. — слично
    — Чим сјашио, свика поглаваре.
    Март.
    Свикаће цело село, нека види ... да Јоле није кукавица.
    Ад.
  2. б.

    дозвати, позвати.

    — Попела се у селу на звоник, да свиче момке с очеве угарнице.
    Вел.
    Синоћ прође Ђулса ... па ме свика с пута више куће.
    Шуб.

Пододреднице

~ се

сакупити се. — Сва се Подгорица наоружана свикала говорећи: »Дај хајдука, јер ћемо заждити кућу«. Миљ. свики́вати (се), свѝкује̄м (се) несврш. и уч. према свикати (се)

сакупити се.
Изворни текст (OCR)
сви́кати, сви̑че̄м сврш. а. вичућисазвати, позвати људе да се скупе (на какав састанак, договор и сл.). — Чим сјашио, свика поглаваре. Март. Свикаће цело село, нека види ... да Јоле није кукавица. Ад. б. дозвати, позвати. — Попела се у селу на звоник, да свиче момке с очеве угарнице. Вел. Синоћ прође Ђулса ... па ме свика с пута више куће. Шуб.