Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

свр̑шен

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 704

свр̑шен

свршен

Стална адреса

Лема

свршен

Извор

том 5, стр. 704, редослед 6

  1. 1.

    трп. прид. од свршити (се).

    трп. прид. — трпни придевприд. — придев
  2. 2.

    (одр.) који је завршио какву школу и добио неко звање: ~ лекар, ~ правник.

    одр. — одређени вид придева
  3. 3.

    који је постао зрео, сазрео, изграђен, прави.

    — Јунак наше приповетке ... беше у то време већ свршен момак.
    Јакш. Ђ.
    Моја знања, ја ћу вас... стрести из пуног грања, у моје руке као свршено воће.
    Уј.
  4. 4.

    грам. (одр.) који је ограниченог трајања, перфективан: ~ глагол, ~ радња, ~ глаголски вид. Терм. 1.

    грам. — граматика, граматички

Фразе

ставити (стављати) (коrа) пред свршен чин (у)чинити нешто што се више не може променити. — Порта је стављена пред свршен чин. Јов. С. свр̑шено̄ст?, -ости ж особина или стање онога што је свршено (4): ~ глаrола, ~ радње.
Изворни текст (OCR)
свр̑шен, -а, -о 1. трп. прид. од свршити (се). 2. (одр.) који је завршио какву школу и добио неко звање: ~ лекар, ~ правник. 3. који је постао зрео, сазрео, изграђен, прави. — Јунак наше приповетке ... беше у то време већ свршен момак. Јакш. Ђ. Моја знања, ја ћу вас... стрести из пуног грања, у моје руке као свршено воће. Уј. 4. грам. (одр.) који је ограниченог трајања, перфективан: ~ глагол, ~ радња, ~ глаголски вид. Терм. 1.