Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

си̏пак

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 770

си̏пак

сипак, сипка

Стална адреса

Лема

сипак

Варијанте

сипка, сѝпка

Извор

том 5, стр. 770, редослед 20

  1. 1.

    (комп. сѝnкијӣ) који је од материје што је »шни велики број посебних честица (о брашну, житу и сл.); који се лако расипа, мрви, растресит, сипкав.

    комп. — компаративсл. — слично
    — Ход му се ... једва чуо по сипкој земљи.
    Шимун.
    Кроз маглени застор сипкога снијега ... звијезде му се учинише као јато ледених кристала.
    Вуков.
    Натјеран је увијек ... у тако ситан смијеХ, сипак, звонак.
    Л-К
  2. 2.

    који полако пада, сипи.

    — Чуо се цвркут врабаца, измијешан с првим каnљицама сипке, маглене киШе.
    Крл.
Изворни текст (OCR)
си̏пак, си̏пка и сѝпка, -пко (комп. сѝnкијӣ) 1. који је од материје што је »шни велики број посебних честица (о брашну, житу и сл.); који се лако расипа, мрви, растресит, сипкав. — Ход му се ... једва чуо по сипкој земљи. Шимун. Кроз маглени застор сипкога снијега ... звијезде му се учинише као јато ледених кристала. Вуков. фиг. Натјеран је увијек ... у тако ситан смијеХ, сипак, звонак. Л-К. 2. који полако пада, сипи. — Чуо се цвркут врабаца, измијешан с првим каnљицама сипке, маглене киШе. Крл.