Одредница

сѝјати

несврштом 5, стр. 752

сѝјати

сијати

Стална адреса

Лема

сијати

Извор

том 5, стр. 752, редослед 24

  1. 1.а.

    (ис)пуштати, одавати из себе светло, одашиљати зраке, светлети (о светлосним изворима и осветљеним телима).

    — Освојите ми крај гдје свеђер сија сунчани поглед неугасив.
    Бег.
    Ноћу место звезда и месеца сијали су пожари.
    Кнеж. Л.
  2. 1.б.

    фиг. бити јако осветљен.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — За све око себе
    — сад нови пут сија.
    Дуч.
  3. 2.

    блистати изражавајући какво јако осећање (о очима, лицу, спољњем изгледу човека).

    — Из свих ... набора бијелога му лица сијала му срећа. Еум. Јојкић је сијао ... сав срећан.
    Ћос. Б.
  4. 3.а.

    фиг. снажно се изражавати, испољавати.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Из цијеле му особе сијала је свијест.
    Кал.
  5. 3.б.

    одликовати се каквом особином, врлином, вредношћу.

    — Живи бедно зато што не сија над другим људима.
    Кнеж. Б.

Пододреднице

~ се

1. блештати, блистати се. — Сијало се светло оружје. Ад. 2. а. сијати (2). — Настави само сијајући се од среће што се изненада тако необичан доrађај десио. Макс. фиr. Врлина се сија и из сиромаштине. Вел. б. бити јако осветљен, светлети се. — За њима се небо сијало од пожара. Дед. В

блештати, блистати се.сијати (2).бити јако осветљен, светлети се.
Изворни текст (OCR)
сѝјати, -а̄м несврш. 1. а. (ис)пуштати, одавати из себе светло, одашиљати зраке, светлети (о светлосним изворима и осветљеним телима). — Освојите ми крај гдје свеђер сија сунчани поглед неугасив. Бег. Ноћу место звезда и месеца сијали су пожари. Кнеж. Л б. фиг. бити јако осветљен. — За све око себе — сад нови пут сија. Дуч. 2. блистати изражавајући какво јако осећање (о очима, лицу, спољњем изгледу човека). — Из свих ... набора бијелога му лица сијала му срећа. Еум. Јојкић је сијао ... сав срећан. Ћос. Б. 3. фиг. а. снажно се изражавати, испољавати. — Из цијеле му особе сијала је свијест. Кал. б. одликовати се каквом особином, врлином, вредношћу. — Живи бедно зато што не сија над другим људима. Кнеж. Б.