скаку̀тав
скакутав
Лема
скакутав
Извор
том 5, стр. 791, редослед 11
- а.
који ходајући поскакује, прави брзе, ситне кораке.
— Главни продавач ... скакутав и хитар, клањао се и прегибао.
Нско стално иде за нама. Не бих рекао да је човјек, него некаква скакутава животиња.
- б.
покретљив, ив; трептав, треперав.
— СтрИјела освете опржит ће твоје златолике скакутаве увојке.
Према слабој светлости ватре, немирној, скакутавој, њен трбух је изгледао огроман.
- в.
немиран, несталан, неравномеран, неуједначен.
— Змајев је стиХ ... тачан, истина, али еднаћ скакутав, често налик на сликовану Прозу.
Њезина кћи била је створ чудан, превртљив, скакутав.
Изворни текст (OCR)
скаку̀тав, -а, -о а. који ходајући поскакује, прави брзе, ситне кораке. — Главни продавач ... скакутав и хитар, клањао се и прегибао. Сим. Нско стално иде за нама. Не бих рекао да је човјек, него некаква скакутава животиња. Лал. б. покретљив, ив; трептав, треперав. — СтрИјела освете опржит ће твоје златолике скакутаве увојке. Шен. Према слабој светлости ватре, немирној, скакутавој, њен трбух је изгледао огроман. Шуб. в. немиран, несталан, неравномеран, неуједначен. — Змајев је стиХ ... тачан, истина, али еднаћ скакутав, често налик на сликовану Прозу. Јов. С. Њезина кћи била је створ чудан, превртљив, скакутав. Шен.