Одредница

скаку̀та̄ње

стом 5, стр. 791

скаку̀та̄ње

скакутање

Стална адреса

Лема

скакутање

Извор

том 5, стр. 791, редослед 13

  1. а.

    гл. им. од скакутати скаку̀тати, ска̀куће̄м (ређе скаку̀та̄м) несврш. а. с времена на време правити мале скокове или брзе, ситне кораке, поскакивати; ходати ситним или неравномерним ходом.

    гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголс — средњи род
    — Иза једног стада скакуће јаrње. Дед.
  2. в.

    В. Почео је цвокотати зубима и скакутати с ноге на ногу. Хорв. Ко̑ птица скакута. Јур.

    в. — (после броја) векс — средњи род
  3. б.

    одлазити на разна места ради извршавања разних хитних послова, трчкарати.

    — Уредпик је скакутао ... од посланства до посланства по Бечу и ширио пропаганду.
    Јов. Ј.
  4. в.

    наизменице окретати, бацати погледе час амо час тамо, прелазити од једнога до другога (о очима).

    — Мале су му риђе очице лукаво скакутале по суцима.
    Бен.
    Био је мршав ... и једва видљивих обрва над ... жустрим очима које су скакутале од једног друга до другог.
    Поп. Ј.
  5. г.

    Г. нагло мењати предмет разговора, начин или предмет рада и сл.; околишити, избегавати изјашњавање.

    г. — годинасл. — слично
    — У том кратком раздобљу скакутали смо преко стотину смеРова ликовнога стварања.
    КР 1924
    Како биједно скакућеш, бираш ријечи, увећаваш, умањујеш ...
    П 1939
Изворни текст (OCR)
скаку̀та̄ње с гл. им. од скакутати. скаку̀тати, ска̀куће̄м (ређе скаку̀та̄м) несврш. а. с времена на време правити мале скокове или брзе, ситне кораке, поскакивати; ходати ситним или неравномерним ходом. — Иза једног стада скакуће јаrње. Дед. В. Почео је цвокотати зубима и скакутати с ноге на ногу. Хорв. Ко̑ птица скакута. Јур. б. одлазити на разна места ради извршавања разних хитних послова, трчкарати. — Уредпик је скакутао ... од посланства до посланства по Бечу и ширио пропаганду. Јов. Ј. в. наизменице окретати, бацати погледе час амо час тамо, прелазити од једнога до другога (о очима). — Мале су му риђе очице лукаво скакутале по суцима. Бен. Био је мршав ... и једва видљивих обрва над ... жустрим очима које су скакутале од једног друга до другог. Поп. Ј. Г. нагло мењати предмет разговора, начин или предмет рада и сл.; околишити, избегавати изјашњавање. — У том кратком раздобљу скакутали смо преко стотину смеРова ликовнога стварања. КР 1924. Како биједно скакућеш, бираш ријечи, увећаваш, умањујеш ... П 1939.