ску́њити
скуњити
Лема
скуњити
Извор
том 5, стр. 824, редослед 8
- —
в. скуњити се (1).
— Та једно псето штету учини, па скуњи главу и, стидећи се, даље се шуња.
Пододреднице
1. оборити, спустити главу (због болести, стида, жалости, неуспеха и сл.); покуњитисе,снуждитисе. — Дијете се скуњи, прибије се уза ме па ушути. Ћор. Скуњио се када га Адил дочека с неким чуднИм ПОДсмијехом. С-. Од плахог страха сав се свијет скуњи. Шен. 2. а. увући се под нешто, склонити се. — Сена дотисну се до трнове ограде, сад се скуњи под грм. Шен. б. стиснути се, скупити се, згрбити се. — Сав се скуњио на животињи и врсто се држИ СеДЛа. 1ех
Изворни текст (OCR)
ску́њити, ску̑њӣм сврш. в. скуњити се (1). — Та једно псето штету учини, па скуњи главу и, стидећи се, даље се шуња. Јакш. Ђ.