Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

спѐчен

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 926

спѐчен

спечен

Стална адреса

Лема

спечен

Извор

том 5, стр. 926, редослед 20

  1. 1.

    трп. прид. од спећи (се).

    трп. прид. — трпни придевприд. — придев
  2. 2.

    мршав, сасушен.

    — Отац је стајао ситан, спечен, сув као костур. ав.
Изворни текст (OCR)
спѐчен, -ѐна, -ѐно 1. трп. прид. од спећи (се). 2. мршав, сасушен. — Отац је стајао ситан, спечен, сув као костур. ав.