Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

спре́гнути

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 943

спре́гнути

спрегнути, спрећи QA: medium

Стална адреса

Лема

спрегнути

Варијанте

спрећи, спре̑ћи

Извор

том 5, стр. 943, редослед 1

  1. 1.а.

    сврш. упрегнути у исти плуг цли кола; упрегнути, запрегнути уопште.

    — СпрегнуХ вола у јарам.
    Љуб.
    Најзад је узео рало, потапћао свог Јела по ... длаки и спреГнуо га са Младеновим вочићем.
    Ђур.
    Звао ме да спрегнемо. Али ... ја нећу да спрегнем с њим.
    Вес.
  2. 1.б.

    фиг. подјармити, потчинити.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Спрегнуо их је тешком муком под јарам своје државе.
    Шен.
  3. 2.а.

    стегнути, стиснути; укочити, везати.

    — Амадеју спрегне нешта груди.
    Новак
    Вани цича зима, сам ће дах ти спрећ.
    Хар.
  4. 2.б.

    обуздати, стишати, савладати.

    — Зрел човјек би своју вољицу спрегнути знао.
    Шен.
  5. 3.в.

    спрегнути се (2).

    — Ја знате ... све мислИм Да он НИје Ч1 Мора он да је с нечистим ђаволом спреrао. Петр.
  6. 3.б.

    Тако ти је то кад човек спрегне учењацима. Кост. Л.

    л. — лице

Пододреднице

~ се

1. упрегнути се као теглећа марва у кола, у плуг. — фиг. Спрегоше се оба рријатеља у онај јарам који се еуфемистички »слатки́м« зове. Шен. 2. ступити у везу с неким или нечим, везати се; удружити се у каквом послу, уортачити се. — Спрегао сам се с Аникушком да косимо. Моск. llетоколонаши се спрегли са Ш вабама. Чол. ИI ви сте се, видите, спрегли са свима тим птичицама. Л-К. 3. обуздати се, савладати се. — Нисам се могла спрегнути, нисам, срце ми није дало. Шен

упрегнути се као теглећа марва у кола, у плуг.ступити у везу с неким или нечим, везати се; удружити се у каквом послу, уортачити се.обуздати се, савладати се.
Изворни текст (OCR)
спре́гнути, спре́ћи и спре̑ћи, спре̑гне̄м сврш. 1. а. упрегнути у исти плуг цли кола; упрегнути, запрегнути уопште. — СпрегнуХ вола у јарам. Љуб Најзад је узео рало, потапћао свог Јела по ... длаки и спреГнуо га са Младеновим вочићем. Ђур. Звао ме да спрегнемо. Али ... ја нећу да спрегнем с њим. Вес. б. фиг. подјармити, потчинити. — Спрегнуо их је тешком муком под јарам своје државе. Шен. 2. а. стегнути, стиснути; укочити, везати. — Амадеју спрегне нешта груди. Новак. Вани цича зима, сам ће дах ти спрећ. Хар. б. обуздати, стишати, савладати. — Зрел човјек би своју вољицу спрегнути знао. Шен. 3. в. спрегнути се (2). — Ја знате ... све мислИм Да он НИје Ч1 Мора он да је с нечистим ђаволом спреrао. Петр. Б. Тако ти је то кад човек спрегне учењацима. Кост. Л.