су̑нце
сунце
Лема
сунце
Извор
том 6, стр. 85, редослед 1
- 1.б.
(rен. мн. су̏на̄ца̄) астр. а (Сунце) усијано небеско тело лоптастог облика око кога се окреће Земља и друге планете. мн. централне звезде других космичких планетних система.
— Почео би ми причати ... о звездама и световима који су чак иза овога безброја звезда ... о световима ... сунцима и сунчаним системима који постоје.
Због велике даљине и не виде се планете свих козмичких сунаца.
- 2.
(Сунце) код неких многобожаца биће божанске природе, бог као творац материјалног и духовног света.
— тој земљи служио је свештеник Сунца, јер је ту народ веровао да све добро и лепота долазе од светлости.
- 3.
светлост и топлота што их испушта то небеско тело.
— Топло сунце ... продире кроз; решетку.
У сунцу се местимично зеленила трава.
Сунце је већ било пало на Мој кревет.
Седео сам високо изнад мора, у ледном сјају јесењег дубровачког сунца.
- 4.а.
фиг. оно што се сматра извором нечег, што је од највеће вредности и значаја за живот.
— Ја сам онај што је једном моро̂ доћи ... да сунцима новим кити дане твоје.
- 4.б.
(чега) симбол највећих људских и моралних вредности.
— Сунце
Сунце Слободе разби све му сјене.
- 4.в.
најдража, најмилија особа (често у ословљавању).
— Тихо, ноћи, моје сунце спава.
Злато моје
— сунце дјевојачко!
огреје в. уз огрејати (изр.); док ме ~ Греје док сам у животу; док тече сунца и месеца вечито; до сунца (остати) до сванућа, до зоре; доћи ће (грануће, синуће) ~ и на (пред) моја (наша итд.) врата в. уз врата (изр.); запасти (заћи) (коме, чему) 1) доживети велику несрећу, претрпети велики губитак; 2) умрети. — Други месец тек је утеко̂, откако сунце зађе брату мом. Кост. Л.; зубато ~ хладно сунчано време праћено мразом. — На прагу је МаријУ сусрео јаростан дан, зубато јој сунце загризло зенице. Рад. Д.; изаћи на 1) бити објављено, обелодањено (обично нешто што се држало у тајности); 2) изаћи из затвора, добити слободу. — Да ми је изаћи, слободан на сунце. Раширио бих руке као крила. Вит.; изнети на ~ изнети на јавност, обнародовати; јасно као ~ потпуно, у сваком погледу јасно; као озебао чекати (очекивати) в. уз озебао (изр.); младо ~ нар. дани после зимског солстиција (кад је дан најкраћи). — Кип је стајао на пропланку, над морем, расвијетљен младим сунцем. Наз.; не вцдео сутрашњега сунца! нар. у заклетви; исп. тако ми живота (мога)!; место под сунцем в. уз место (изр.); петровачко, петровско (илинско) ~ време о Петровдану (и Илиндану) кад сунце најјаче греје; под нашим сунцем у нашој земљи, код нас; поноћно ~ в. уз поноћни (изр.); по сунцу се управљати ићи управљајући се по положају сунца; пре сунца пре сванућа, пре зоре. — Још пре сунца кренуо Лазар у манастир на сабор. Рад. Д.; сунца ми! заклчњање сунцем; ~ га огрејало! нека му је срећно, благословено, срећан био. — Тако он каже, сунце га огрејало: и њега, и цео његов пород. Пол. 1957; јарко! у великом чуђењу, дивљењу. — А плен да видиш, сунце јарко! Свега што ти срце зажкели. Ком.; ~ му божје (жарко, калајисано)! у псовци; тако ме не огрејало ~! у заклињању; угледати ~ родити се. — Београд Матавуљев није наu Београд где смо сунце угледали. Скерл.; црно му ~ огрануло доживео је нешто врло непријатно, претрпео је велики губитак.
Фразе
бабалетско ~ нар. лепо и топло јесење време; исп. бабље лето (уз лето, изр.); — Јуче огрија право бабаљетско сунце. Матош.; видети сва сунца нар. остати ошамућен, готово онесвешћен од ударца по глави; исп. видео је све звезде (уз звезда, изр.); г де ме (га итд.) је рво ~ огрејало в. уз огрејати (изр.); да и мене (тебе, нас итд.)
Изворни текст (OCR)
су̑нце с (rен. мн. су̏на̄ца̄) 1. астр. а. (Сунце) усијано небеско тело лоптастог облика око кога се окреће Земља и друге планете. б. мн. централне звезде других космичких планетних система. — Почео би ми причати ... о звездама и световима који су чак иза овога безброја звезда ... о световима ... сунцима и сунчаним системима који постоје. Ком. Због велике даљине и не виде се планете свих козмичких сунаца. Кнеж. Б. 2. (Сунце) код неких многобожаца биће божанске природе, бог као творац материјалног и духовног света. — тој земљи служио је свештеник Сунца, јер је ту народ веровао да све добро и лепота долазе од светлости. Дуч. 3. светлост и топлота што их испушта то небеско тело. — Топло сунце ... продире кроз; решетку. Том. У сунцу се местимично зеленила трава. Уск. Сунце је већ било пало на Мој кревет. Нам. Седео сам високо изнад мора, у ледном сјају јесењег дубровачког сунца. Чипл. 4. фиг. а. оно што се сматра извором нечег, што је од највеће вредности и значаја за живот. — Ја сам онај што је једном моро̂ доћи ... да сунцима новим кити дане твоје. Наз. б. (чега) симбол највећих људских и моралних вредности. — Сунце