супуто̀вати

супутовати

супутовати

том 6, стр. 95, редослед 17

в.
путовати заједно с неким, бити нечији супутник, сапутник. В. пр. уз гл. им. супутовање.
с — средњи родв. — (после броја) векпр. — примергл. — глагол, глаголскиим. — именица

Изворни текст (OCR)

супуто̀вати, -у̀тује̄м несврш. путовати заједно с неким, бити нечији супутник, сапутник. В. пр. уз гл. им. супутовање.