та̀шшати
ташшати
Лема
ташшати
Извор
том 6, стр. 145, редослед 20
- 1.а.
ударати руком о руку у знак допадања, одобравања, пљескати, аплаудирати.
— По свршетку песме сви тапшу.
Кад је дошао конац чина, тапала би руком о руку ... као ... велика господа.
- 1.б.
лупкати руком кога по раменима, леђима, у знак срдачности и мажења.
— Војводе ... тапшаху свакога појединца по рамену довикујући:
— Алал ти вера!
Тепао је дјед коњу и ... таnшао га по врату.
- 2.
лупкати, тапкати.
— У хлебарници тапшу сита.
Пододреднице
уз. повр. према татати (1б). — Официри победничке и побеђене стране прилазили су једни другима, грлили су се и тапшали по раменима. НИН 1972
Изворни текст (OCR)
та̀шшати, та̏пше̄м несврш. 1. а. ударати руком о руку у знак допадања, одобравања, пљескати, аплаудирати. — По свршетку песме сви тапшу. Трифк. Кад је дошао конац чина, тапала би руком о руку ... као ... велика господа. Бег. б. лупкати руком кога по раменима, леђима, у знак срдачности и мажења. — Војводе ... тапшаху свакога појединца по рамену довикујући: — Алал ти вера! Вес. Тепао је дјед коњу и ... таnшао га по врату. Гор. 2. лупкати, тапкати. — У хлебарници тапшу сита. Макс.