таја̀нствен
тајанствен
Лема
тајанствен
Извор
том 6, стр. 123, редослед 5
- а.
у којему има нешто тајно, нејасно, недокучиво, загонетан.
— Мртва природа код њега дише неким демонским, тајанственим и смијешним животом.
Текао је Дунав ћутљив, достојанствен, моћан и тајанствен.
- б.
који нешто прикрива, у чијем се држању види да чува неку тајну.
— Он је волео да изгледа учеван и тајанствен.
Шта се ту правиш важан и тајанствен?
Изворни текст (OCR)
таја̀нствен, -а, -о а. у којему има нешто тајно, нејасно, недокучиво, загонетан. — Мртва природа код њега дише неким демонским, тајанственим и смијешним животом. Матош. Текао је Дунав ћутљив, достојанствен, моћан и тајанствен. Чипл. б. који нешто прикрива, у чијем се држању види да чува неку тајну. — Он је волео да изгледа учеван и тајанствен. Андр. И. Шта се ту правиш важан и тајанствен? Кол.