те̏гље̄ње

тегљење

Стална адреса

Лема

тегљење

Извор

том 6, стр. 159, редослед 9

1.
гл. им. од теглити (се) ѐгљив, -а, -о 1. који се лако може теглити, развлачити, растегљив.
гл. — глагол, глаголскиим. — именица
— Чисто сребро ... је ковно и тегљиво.
НХ
2.
који се отеже; слузав.
— Болесници ... искашљују ... много тегљиве ... гњиладине.
Батут

Изворни текст (OCR)

те̏гље̄ње с гл. им. од теглити (се). ѐгљив, -а, -о 1. који се лако може теглити, развлачити, растегљив. — Чисто сребро ... је ковно и тегљиво. НХ. 2. који се отеже; слузав. — Болесници ... искашљују ... много тегљиве ... гњиладине. Батут.