Одредница

те́ма

жтом 6, стр. 173

те́ма

тема

Стална адреса

Лема

тема

Етимологија

Greek

Извор

том 6, стр. 173, редослед 22

  1. 1.

    предмет, основна, главна мисао (расправе, говора, уметничког дела и сл.).

    сл. — слично
    — Темељна тема Крањчевићева песимизма је резигнација.
    Матош
    Барон жели само да пребаци разговор на другу тему.
    Андр. И.
  2. 2.

    предмет који треба писмено обрадити, наслов школског писменог задатка.

    — Шамика му је казао да не буде дугачко, али само да се држи задате теме.
    Игњ.
    У вишим разредима теме су биле замршеније.
    Јонке
  3. 3.

    мотив музичке композиције, музичког дела који мелодијски, хармонијски и ритмички представља целину и служи као основа за варијације.

    music
    муз. — музика
    — У оперској музици тема
    — Лик Самозванца тесно је везана С Темом убијенога царевића Димитрија, чије је име он присвојио.
    Поз. 1948
  4. 4.

    ѝст. војно-административна област у Византији, на чијем је челу стајао стратег (од почетка VI века).

  5. 5.а.

    грам. основа речи. Кл. Рј.

    грам. — граматика, граматички
  6. 5.б.

    припремни део реченице, онај део на коме није тежиште.

Фразе

~ дана актуелно питање о којему се много говори, пише, расправља. — У политичким круговима Београда, али и на улици, стабилизациони зајмови су тема дана. ВУС 1973.
Изворни текст (OCR)
те́ма ж грч. 1. предмет, основна, главна мисао (расправе, говора, уметничког дела и сл.). — Темељна тема Крањчевићева песимизма је резигнација. Матош. Барон жели само да пребаци разговор на другу тему. Андр. И. 2. предмет који треба писмено обрадити, наслов школског писменог задатка. — Шамика му је казао да не буде дугачко, али само да се држи задате теме. Игњ. У вишим разредима теме су биле замршеније. Јонке. 3. муз. мотив музичке композиције, музичког дела који мелодијски, хармонијски и ритмички представља целину и служи као основа за варијације. — У оперској музици тема — Лик Самозванца тесно је везана С Темом убијенога царевића Димитрија, чије је име он присвојио. Поз. 1948. 4. ѝст. војно-административна област у Византији, на чијем је челу стајао стратег (од почетка VI века). 5. а. грам. основа речи. Кл. Рј. б. припремни део реченице, онај део на коме није тежиште.