Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

теско̀ба

жтом 6, стр. 191

теско̀ба

тескоба, тјескоба

Стална адреса

Лема

тескоба

Варијанте

тјескоба, тјеско̀ба

Извор

том 6, стр. 191, редослед 14

  1. 1.

    скученост, недовољност простора; неугодан смештај у тесној просторији; исп. тескота, теснота, тесноћа.

    исп. — испореди
    — Ту тескоба није допуштала да се већи број кућа сконцентришпе наблизу.
    Ђорђ.
    Баш ти је тескоба у тој соби.
    Глиш.
  2. 2.

    фиr. оскудица, сиромаштво.

    — Због својих идеја ... целог века живео је у тескоби и изгнанству.
    Цар М.
  3. 3.а.

    фиг. потиштеност, туга; тегоба, мука.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Што се је вјенчање више приближавало, Матковића све то већа тјескоба хватала.
    Коз. Ј.
    Редовито иза тога ... јављаше се из душе туга и силна тјескоба.
    Ћип.
  4. 3.б.

    нагомилано незадовољство, тешко уздржавани бес.

    — На махове, снажно избијаше у њему тјескоба.
    Мил.
    В.
Изворни текст (OCR)
теско̀ба, ијек. тјеско̀ба, ж 1. скученост, недовољност простора; неугодан смештај у тесној просторији; исп. тескота, теснота, тесноћа. — Ту тескоба није допуштала да се већи број кућа сконцентришпе наблизу. Ђорђ. Баш ти је тескоба у тој соби. Глиш. 2. фиr. оскудица, сиромаштво. — Због својих идеја ... целог века живео је у тескоби и изгнанству. Цар М. 3. фиг. а. потиштеност, туга; тегоба, мука. — Што се је вјенчање више приближавало, Матковића све то већа тјескоба хватала. Коз. Ј. Редовито иза тога ... јављаше се из душе туга и силна тјескоба. Ћип. б. нагомилано незадовољство, тешко уздржавани бес. — На махове, снажно избијаше у њему тјескоба. Мил. В.