Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

тету̀ра̄ње

стом 6, стр. 196

тету̀ра̄ње

тетурање

Стална адреса

Лема

тетурање

Извор

том 6, стр. 196, редослед 14

  1. 1.

    гл. им. од тетурати (се) тету̀рати (се), -а̄м (се) несврш. 1. ићи несигурно, једва одржавајући равнотежу, заводити се, посртати.

    гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глагол
    — Тетурао је преко Маркова трга.
    Шен.
    Она иде брзо а он ... тетура за њом.
    Лал.
    Тетурајући се као пијана ушла је у собу.
    Бен.
    Ненад се тетурао са Стојаном.
    Ћос. Б.
  2. 2.

    фиг. тешко жживети, животарити, таворити. Р-К Реч. тету̀рнути (се), тѐтурне̄м (се) сврш. изгубити равнотежу у ходу, посрнути, спотакнути се.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Лупи је ... а она укочено тетурне.
    Божић
Изворни текст (OCR)
тету̀ра̄ње с гл. им. од тетурати (се). тету̀рати (се), -а̄м (се) несврш. 1. ићи несигурно, једва одржавајући равнотежу, заводити се, посртати. — Тетурао је преко Маркова трга. Шен. Она иде брзо а он ... тетура за њом. Лал. Тетурајући се као пијана ушла је у собу. Бен. Ненад се тетурао са Стојаном. Ћос. Б. 2. фиг. тешко жживети, животарити, таворити. Р-К Реч. тету̀рнути (се), тѐтурне̄м (се) сврш. изгубити равнотежу у ходу, посрнути, спотакнути се. — Лупи је ... а она укочено тетурне. Божић.