у̀вити
увити
Лема
увити
Извор
том 6, стр. 393, редослед 19
- 1.а.
(трп. прид. увѝјен, -ѐна -ѐно и у̀вӣт) сврш. омотати (што око кога, чега); умотати, повити, обавити (што; кога чиме).
— Латио се одвијати га дијете] ... тобоже матер псујући што га је увила онако.
Марамом увила главу да су се само очи виделе. Вес. фиr. Младост те уви тканином љубавних боја.
- 1.б.
ставити што у омот, направити замотуљак, упаковати: ~ књигу.
- 1.в.
ставити облог, обложити, завити, превити.
— Сад треба старцу увити у слачицу ноге.
- 2.
прекрити, обавити, сакрити.
— Мрак увио поља, мисли.
Кад изустимо реч: девојка! ... та реч увијена је у неке слатке тајне.
- 3.
уковрчити, накудравити (косу), засукати, усукати (бркове). Р-К Реч.
- 4.
направити свитак, савити у трубу, котур (нпр. цигарету, цигару). Р-К Реч.
- 5.
увртањем скратити; угасити: ~ фитиљ, стењак.
— Нико од гостију неће ... да је лампу увије.
- 6.
заболети, јавити се као оштар бол, завити: увио ме зуб, стомак.
- 7.
издигнути, извити.
— Дара је само мирно увила плећима и намрштила се.
- 8.
ујаловити, уштројити:
бика. Рј. .
Фразе
~ у црно ожсалостити,унесрећити.
Пододреднице
1. повр. према увити. — Златар ... се журно уви и пође кући. Јевт. Какво топло рухо, у које да се на путу увијУ, — ни за лијек. Ђал. фиг. И душа се у дах ноћи уви. Радул. 2. обавити се (око кога, чега). — Она полете Григорију уви се око њега, као дивља лоза. Моск. 3. извити се, искривити се, згрчити се (од бола). — Врисну шешана из турске ордије. Станко се само уви ... Iогибе! Вес. Погођен из близине метком у слабине ... тргнуо се целим телом: затим се ... уви у страну и паде. Дав. 4. прекрити се (чиме), нестати (у чему), утонути (у што). — Куће се увиле у милу, дражесну спокојност. Леск. Ј. Соба се увије у благу ... полутмину. Мар. Иар.
Изворни текст (OCR)
у̀вити, у̏вије̄м (трп. прид. увѝјен, -ѐна, -ѐно и у̀вӣт) сврш. 1. а. омотати (што око кога, чега); умотати, повити, обавити (што; кога чиме). — Латио се одвијати га дијете] ... тобоже матер псујући што га је увила онако. Берт. Марамом увила главу да су се само очи виделе. Вес. фиr. Младост те уви тканином љубавних боја. Дис. б. ставити што у омот, направити замотуљак, упаковати: ~ књигу. в. ставити облог, обложити, завити, превити. — Сад треба старцу увити у слачицу ноге. Јов. Ј. 2. прекрити, обавити, сакрити. — Мрак увио поља, мисли. Панд. Кад изустимо реч: девојка! ... та реч увијена је у неке слатке тајне. Шапч. 3. уковрчити, накудравити (косу), засукати, усукати (бркове). Р-К Реч. 4. направити свитак, савити у трубу, котур (нпр. цигарету, цигару). Р-К Реч. 5. увртањем скратити; угасити: ~ фитиљ, стењак. — Нико од гостију неће ... да је лампу увије. Ћор. 6. заболети, јавити се као оштар бол, завити: увио ме зуб, стомак. 7. издигнути, извити. — Дара је само мирно увила плећима и намрштила се. Ћоп. 8. ујаловити, уштројити: