Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

у̀звӣшено̄ст

жтом 6, стр. 445

у̀звӣшено̄ст

узвишеност

Стална адреса

Лема

узвишеност

Извор

том 6, стр. 445, редослед 11

  1. 1.

    особина онога који је узвишен, онога што је узвишено, племенитост, достојанство.

    — Човек се узвишеношћу осећаја разликује од животиње.
    Нуш.
    Змај је исмејао ту хладну узвишеност ода.
    Т. књ.
    Небески свод ... давао је њиховим чувствима узвишеност.
    Шкреб
  2. 2.

    (са допунама: ваша, његова) титула којом су се ословљавали службеници високог ранга.

    archaic
    заст. — застарело
    — Већ су ми обећали и његова узвишеност, господин посланиК, И господин намеснИк.
    Кнеж. Л.
Изворни текст (OCR)
у̀звӣшено̄ст, -ости ж 1. особина онога који је узвишен, онога што је узвишено, племенитост, достојанство. — Човек се узвишеношћу осећаја разликује од животиње. Нуш. Змај је исмејао ту хладну узвишеност ода. Т. књ. Небески свод ... давао је њиховим чувствима узвишеност. Шкреб. 2. (са допунама: ваша, његова) заст. титула којом су се ословљавали службеници високог ранга. — Већ су ми обећали и његова узвишеност, господин посланиК, И господин намеснИк. Кнеж. Л.