у̀змицати
узмицати
Лема
узмицати
Извор
том 6, стр. 461, редослед 11
- —
и уч. према узмакнути, узмаћи.
Пододреднице
1. несврш. и уч. према узмакнути се, узмаћи се. 2. правити место помичући се, померати се. — Седај! викну он Никифору, узмичући се мало удесно. Ранк. Учитељ се клања и узмиче на све стране да у тијесну коме од господе не мета. Ћип
Изворни текст (OCR)
у̀змицати, -иче̄м несврш. и уч. према узмакнути, узмаћи.