Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

у̀зносит

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 463

у̀зносит

узносит

Стална адреса

Лема

узносит

Извор

том 6, стр. 463, редослед 21

  1. 1.

    који је на висини, на високом месту, висок.

    — На једној узноситој ливади лежи црква.
    Љуб.
    Допрли су] ... до једне узносите големе хриди.
    Кос.
    Јеле. на је узносита, висока раста.
    Кум.
  2. 2.

    подигнут (о глави), уздигнут; поносит, горд, охол

    — С узноситом главом летио је младац... као да га виле носе.
    Шен.
    Неће бити ни богатих, ни сиромашних, ни узноситих, ни понижених.
    Л-К
  3. 3.

    пун одушевљења, полетан, снажан.

    — На улицама је заорила Узносита пјесма.
    Ков. А.
    Хоџе и шеихови узноситом ријечју бодре пук. Том. узно̀сити (се), у̀зносӣм (се) несврш. и уч. према узнети (се), узнијети (се).
Изворни текст (OCR)
у̀зносит, -а, -о 1. који је на висини, на високом месту, висок. — На једној узноситој ливади лежи црква. Љуб. Допрли су] ... до једне узносите големе хриди. Кос. Јеле. на је узносита, висока раста. Кум. 2. подигнут (о глави), уздигнут; поносит, горд, охол- — С узноситом главом летио је младац... као да га виле носе. Шен. Неће бити ни богатих, ни сиромашних, ни узноситих, ни понижених. Л-К. 3. пун одушевљења, полетан, снажан. — На улицама је заорила Узносита пјесма. Ков. А. Хоџе и шеихови узноситом ријечју бодре пук. Том. узно̀сити (се), у̀зносӣм (се) несврш. и уч. према узнети (се), узнијети (се).