Одредница

у̀пасти

сврштом 6, стр. 535

у̀пасти

упасти

Стална адреса

Лема

упасти

Извор

том 6, стр. 535, редослед 8

  1. 1.а.

    пасти (одозго доле под дејством сопствене тежине), увалити се у нешто: ~ у бунар, ~ у блато.

  2. 1.б.

    ући, угазити, доспети крећући се у неку неповољну ситуацију, у нешто опасно: ~ у замку (нпр. о зверкама), ~ у заседу.

    нпр. — на пример
  3. 1.в.

    уопште наћи се у некој нежељеној или неочекиваној ситуацији, запасти у нешто; учинити, починити нешто нежељено: ~ у заблуду, ~ ӯ греХ.

    — Млад, неискусан, њежан, упао сам наједном у вртлоr доrађаја.
    Радул.
    Режисер је упао у крупну грешку.
    НК 1946
  4. 1.г.

    бити обузет нечим, запасти у неко стање.

    — Морате говорит о човјеку ... што није у љубоморност лако упао.
    Богд.
    Она је уто бил већ упала у оно душевно расположење.
    Леск. Ј.
  5. 2.а.

    силом ући, продрети, провалити.

    — Следеће ноћи упали су карабинијери у логор.
    Јак.
    Оружници су упали пред јутро У кућV.
    Гор.
  6. 2.б.

    изненада доћи, банути.

    — Сестрична Јеле управо ме бискала кад је старица упала у двориште.
    Јел.
    Упао је онамо као бомба.
    Јонке
  7. 2.в.

    ући, доспети негде.

    — Девојка ће упасти у добру кућу ... димије ће имати увек од чега да среже.
    Шуб.
  8. 3.

    умешати се, уплести се у говор (певање и сл.).

    сл. — слично
    — Усред пјесме ... упадне гласић танке ... пискутљивости, као да је посвирнула сићушна фрулица.
    Божић
  9. 4.

    постати удубљен, угнут (услед слабости, болести, мршавости): упали му образи.

    — Очи упале, уста се скупила.
    Сек.
    Кожа се у старца набрала, плећа Vпала.
    Цар Е.
    ИзЏ. упала му секира у мед послужила га је срећа, нашао се у срећној ситуацији;
    у дуг задужити се; ~ у клопку (мрежу, мишоловку и сл.) наћи се у тешкој ситуацији; ~ у очи привући пажњу, истаћи се неком особином; ~ (коме) у шаке наћи се у нечијој власти.
Изворни текст (OCR)
у̀пасти, у̀падне̄м сврш. 1. а. пасти (одозго доле под дејством сопствене тежине), увалити се у нешто: ~ у бунар, ~ у блато. б. ући, угазити, доспети крећући се у неку неповољну ситуацију, у нешто опасно: ~ у замку (нпр. о зверкама), ~ у заседу. в. уопште наћи се у некој нежељеној или неочекиваној ситуацији, запасти у нешто; учинити, починити нешто нежељено: ~ у заблуду, ~ ӯ греХ. — фиг. Млад, неискусан, њежан, упао сам наједном у вртлоr доrађаја. Радул. Режисер је упао у крупну грешку. НК 1946. Г. бити обузет нечим, запасти у неко стање. — Морате говорит о човјеку ... што није у љубоморност лако упао. Богд. Она је уто бил већ упала у оно душевно расположење. Леск. Ј. 2. а. силом ући, продрети, провалити. — Следеће ноћи упали су карабинијери у логор. Јак. Оружници су упали пред јутро У кућV. Гор. б. изненада доћи, банути. — Сестрична Јеле управо ме бискала кад је старица упала у двориште. Јел. Упао је онамо као бомба. Јонке. в. ући, доспети негде. — Девојка ће упасти у добру кућу ... димије ће имати увек од чега да среже. Шуб. 3. умешати се, уплести се у говор (певање и сл.). — Усред пјесме ... упадне гласић танке ... пискутљивости, као да је посвирнула сићушна фрулица. Божић. 4. постати удубљен, угнут (услед слабости, болести, мршавости): упали му образи. — Очи упале, уста се скупила. Сек. Кожа се у старца набрала, плећа Vпала. Цар Е. ИзЏ. упала му секира у мед послужила га је срећа, нашао се у срећној ситуацији;