Одредница

упу̀стити

сврштом 6, стр. 555

упу̀стити

упустити

Стална адреса

Лема

упустити

Извор

том 6, стр. 555, редослед 22

  1. 1.

    пустити неког унутра.

    — На авлији врата отворио и на врата Груја упустио.
    НП Вук
    Затим у лађу овце упустисмо.
    М-И
  2. 2.

    предати, препустити, уступити коме нешто.

    — Ђурађ се покалуђери и постане владиком Максимом, упустивши деспотство брату.
    Љуб.
  3. 3.

    испустити из руку да утече, да се разбије, да се поквари; пустити да побегне.

    — Дете ... упусти птицу], утече му тица леnа.
    Радич.
    Служавник је ... упустила, те су и лончић и шољица отишли у сто парчади!
    Глиш.
    Чувајте овоrа, чувајте добро! ... Ако ми га упустите, знајте да главе на вама нема!
    Андр. И.
  4. 4.

    фиг. пропустити, пустити да пропадне.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Не дај му да те избије из седла! е.. Упустити онаку прилику
    — грехота је!
    Вес.
    Фигаро није човек који ће упустити један мираз.
    Грол
  5. 5.

    попустити, ублажити. —Турци упустише од зулума те признавају и Румуње и Србље, али Мађар не попушта. Мур.

Пододреднице

~ се

1. ступити, започети, отпочети (разговор, посао итд.). — Намјерице се упУстио у тај посао. Цар Е. Жене се упустише у крупан разговор. Ћор. Кад сам се већ упустила у борбу, ићи ћу до краја. Нуш. Схвативши добро ситуацијӯ, упустили су се у неколико не баш малих ризика. ВУС 1972. 2. а. заборавити се, непромишљено се предати чему, почети водити недозвољену љубав. — Решивши да се упусти са снахом ... Аранђел није хтео да мисли на брата. Црњ. Гдје би се она упустила с једним слугом? Ивак. б. почети се дружити. — Отац ... се упустио са последњим људима који измишљају, клеветају и подмећу. Нуш

ступити, започети, отпочети (разговор, посао итд.).заборавити се, непромишљено се предати чему, почети водити недозвољену љубав.почети се дружити.
Изворни текст (OCR)
упу̀стити, у̀пустӣм сврш. 1. пустити неког унутра. — На авлији врата отворио и на врата Груја упустио. НП Вук. Затим у лађу овце упустисмо. М-И. 2. предати, препустити, уступити коме нешто. — Ђурађ се покалуђери и постане владиком Максимом, упустивши деспотство брату. Љуб. 3. испустити из руку да утече, да се разбије, да се поквари; пустити да побегне. — Дете ... упусти птицу], утече му тица леnа. Радич. Служавник је ... упустила, те су и лончић и шољица отишли у сто парчади! Глиш. Чувајте овоrа, чувајте добро! ... Ако ми га упустите, знајте да главе на вама нема! Андр. И. 4. фиг. пропустити, пустити да пропадне. — Не дај му да те избије из седла! е.. Упустити онаку прилику — грехота је! Вес. Фигаро није човек који ће упустити један мираз. Грол. 5. попустити, ублажити. —Турци упустише од зулума те признавају и Румуње и Србље, али Мађар не попушта. Мур.