усто̀личити

устоличити

Стална адреса

Лема

устоличити

Извор

том 6, стр. 598, редослед 25

1.
поставити (на високи положај), произвести, унапредити (у неки високи чин).
— Двор га је] ... дао устоличити за бана.
Шиш.
Митрополит ... је ... био са султановим пристанком устоличен.
Радул.
2.
усадити, учврстити.
— Лијеност устоличила у њему свијест о важности тих мисли.
Мар.

Пододреднице

~ се

1. завладати, учврстити се. — У Енглеској и Француској ... капитализам се већ устоличио. Поп. Ј. Јапански произвођачи нафте су се дали на посао не би ли се пре иког другог устоличили у кини. НИН 1971. 2. ир. сести. — Сам се устоличио иза стоца свога rосподара. Креш

завладати, учврстити се.ир. сести.

Изворни текст (OCR)

усто̀личити, -ӣм сврш. 1. поставити (на високи положај), произвести, унапредити (у неки високи чин). — Двор га је] ... дао устоличити за бана. Шиш. Митрополит ... је ... био са султановим пристанком устоличен. Радул. 2. усадити, учврстити. — Лијеност устоличила у њему свијест о важности тих мисли. Мар.