Одредница

утерѝва̄ч

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 613

утерѝва̄ч

утеривач

Стална адреса

Лема

утеривач

Извор

том 6, стр. 613, редослед 8

  1. ијек. утјерѝва̄ч, м онај који утерује, наплаћује неки дуг. Деан. Рј.

    ијек. — ијекавски
Изворни текст (OCR)
утерѝва̄ч, -а́ча, ијек. утјерѝва̄ч, м онај који утерује, наплаћује неки дуг. Деан. Рј.