Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

утѝшати

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 616

утѝшати

утишати

Стална адреса

Лема

утишати

Извор

том 6, стр. 616, редослед 18

  1. 1.

    (трп. прид. у̏тиша̄н) сврш умирити, смирити, стишати, ублажити.

    трп. прид. — трпни придевприд. — придев
    — Дођу у Пожаревац и утишају буну.
    Вук
    Настојао је сабрати се и утишати ударање срца.
    Шимун.
  2. 2.

    задовољити, подмирити (какав прохтев), утолити, утажити.

    — Малко су се најели и утишали прву глад.
    Бен.
  3. 3.

    утишати се (2).

    — Утишао је маестрал и настала потпуна тишина.
    Ћип.

Пододреднице

~ се

1. смирити се, стишати се. — Иако је настојао да се утиша, бивао је све немирнији. Шимун. То је увек био ... њен обичај, прво плане, па се одмах после утиша Макс. 2. ослабити; нестати, престати. — Кад је бацила поглед на Опатију, утиша се у њој свако гризодушје. Бег. Буре и мећаве су трајале до краја фебруара; тада су се тек утишале. Петр. М. ути́шити (се), у̀тӣшӣм (се) сврш. в. утишати (се). — Дај ми хљеба ... да си глад утишим. НПХ. Ну и та се туга утиши по времену. Шен

смирити се, стишати се.ослабити; нестати, престати.
Изворни текст (OCR)
утѝшати, -а̄м (трп. прид. у̏тиша̄н) сврш. 1. умирити, смирити, стишати, ублажити. — Дођу у Пожаревац и утишају буну. Вук. Настојао је сабрати се и утишати ударање срца. Шимун. 2. задовољити, подмирити (какав прохтев), утолити, утажити. — Малко су се најели и утишали прву глад. Бен. 3. утишати се (2). — Утишао је маестрал и настала потпуна тишина. Ћип.