Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

цѝктати

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 794

цѝктати

циктати

Стална адреса

Лема

циктати

Извор

том 6, стр. 794, редослед 9

  1. 1.

    (имп. цѝкћи; прил. сад ци̏кћӯћи) несврш. вриштати, врискати, кликтати, поцикивати, цичати (од велике узбуђености или радости).

    имп. — императивприл. сад. — прилог садашњег временаприл. — прилогнесврш. — несвршени глагол
    — Торбе су наше! циктала је жена.
    Вас.
    Дјеца цикћу од радости.
    Брл.
  2. 2.а.

    пуштати пискав глас »ци« (о птици, цврчку и сл.).

    сл. — слично
    — Као што када облак чворкова иде ил чавки, гласно цикћу кад спазе сокола већ издалека.
    М-И
    Цикћу на тратини цикаде.
    Крл.
  3. 2.б.

    пуцати, праскати, праштати (о ватреном оружју).

    — И цикћу пушке и мачеви звече.
    Радич.
    Из непосредне близине цикће бугарски митраљез.
    Јак.
  4. 2.в.

    звучати пискаво, шиштати, пиштати (о гласу).

    — Човјек из јаме јецо̂ је ко̑ дијете, тек приклан, цикто̑ језиво му глас.
    Гор.
Изворни текст (OCR)
цѝктати, ци̏кће̄м (имп. цѝкћи; прил. сад. ци̏кћӯћи) несврш. 1. вриштати, врискати, кликтати, поцикивати, цичати (од велике узбуђености или радости). — Торбе су наше! циктала је жена. Вас. Дјеца цикћу од радости. Брл. 2. а. пуштати пискав глас »ци« (о птици, цврчку и сл.). — Као што када облак чворкова иде ил чавки, гласно цикћу кад спазе сокола већ издалека. М-И. Цикћу на тратини цикаде. Крл. б. пуцати, праскати, праштати (о ватреном оружју). — И цикћу пушке и мачеви звече. Радич. Из непосредне близине цикће бугарски митраљез. Јак. в. звучати пискаво, шиштати, пиштати (о гласу). — Човјек из јаме јецо̂ је ко̑ дијете, тек приклан, цикто̑ језиво му глас. Гор.