Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

шви̏гнути

сврштом 6, стр. 934

шви̏гнути

швигнути

Стална адреса

Лема

швигнути

Извор

том 6, стр. 934, редослед 11

  1. 1.

    звизнути, произвести оштар звук (о бичу).

    — Бич оштро швигну зраком.
    Леск. Ј.
    Као фијук косе у трави, швигну митраљески рафа. жви!
    Ћоп.
  2. 2.

    ударити, опалити.

    — ЕХ, како оих га швигнуо преко лица с овим метластим репом!
    Ков. А.
  3. 3.

    фиг. планути (о пламену свеће кад догорева).

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Свијећа тиња ... док не швигне задњи пламећак.
    Ков. А.
  4. 4.

    шмугнути, побећи.

    — Он им се отме и швиrне иза ћошка. Шар Е.
Изворни текст (OCR)
шви̏гнути, -не̄м сврш. 1. звизнути, произвести оштар звук (о бичу). — Бич оштро швигну зраком. Леск. Ј. фиг. Као фијук косе у трави, швигну митраљески рафа. жви! Ћоп. 2. ударити, опалити. — ЕХ, како оих га швигнуо преко лица с овим метластим репом! Ков. А. 3. фиг. планути (о пламену свеће кад догорева). — Свијећа тиња ... док не швигне задњи пламећак. Ков. А. 4. шмугнути, побећи. — Он им се отме и швиrне иза ћошка. Шар Е.