шу́паљ
шупаљ QA: medium
Лема
шупаљ
Извор
том 6, стр. 1027, редослед 3
- 1.а.
који није ничим испуњен, чија је унутрашњост празна.
— Секући месо пробије пањ и види да је шупаљ. Загледа у шупљину.
Шупљом опеком могу се постићи велике уштеде. Пол. 1958.
- 1.б.
који има рупу, отвор, пробушен: ~ лонац.
— Шупља пара мање вриједи. Н. посл.
Двојица огледају шупље котлове, а остали ваде разбијељени бакар из ватре.
- 1.в.
издубен у облику цеви, подешен за протицање.
— Бадањ је велика шупља клада, што кроз њу тече вода те обрће коло.
Рј.
- 1.г.
који у љусци има сасушену језгру, штур: ~ лешник, ~ ора2.
- 2.
фиг. н. који је слабе памети, глуп, ограничен: ~ глава.
— Важан домишљат политикант, народном кожом шупљи шшекулант ... умнику не да ни да писне.
б. бесадржајан, празан, штур.
— Госпођица врло вешто игра, поче господичић опет пипати по празној торби својих шупљих мисли.
Љутио се на ону тобож високу а уистину шупљу наобразбу.
в. безизражајан, туп; мртав, беживотан.
— Стоји као свећа, шупљим погледом гледа моју мајку.
Глас му је бојажљив и шVпаљ.
Фразе
не вреди ни шупљег боба в. уз боб (изр.); претакати из шупљег у празно в. уз празан (изр.); ~ нос до очИју (добити) ништа (не добити).
Изворни текст (OCR)
шу́паљ, -пља, -пље 1. а. који није ничим испуњен, чија је унутрашњост празна. — Секући месо пробије пањ и види да је шупаљ. Загледа у шупљину. Вес. Шупљом опеком могу се постићи велике уштеде. Пол. 1958. б. који има рупу, отвор, пробушен: ~ лонац. — Шупља пара мање вриједи. Н. посл. Вук. Двојица огледају шупље котлове, а остали ваде разбијељени бакар из ватре. Кос. в. издубен у облику цеви, подешен за протицање. — Бадањ је велика шупља клада, што кроз њу тече вода те обрће коло. Вук Рј. г. који у љусци има сасушену језгру, штур: ~ лешник, ~ ора2. 2. фиг. н. који је слабе памети, глуп, ограничен: ~ глава. — Важан домишљат политикант, народном кожом шупљи шшекулант ... умнику не да ни да писне. Визн. б. бесадржајан, празан, штур. — Госпођица врло вешто игра, поче господичић опет пипати по празној торби својих шупљих мисли. Шапч. Љутио се на ону тобож високу а уистину шупљу наобразбу. Коз. Ј. в. безизражајан, туп; мртав, беживотан. — Стоји као свећа, шупљим погледом гледа моју мајку. Лаз. Л. Глас му је бојажљив и шVпаљ. Михољ.