је́кнути
јекнути
Лема
јекнути
Извор
том 2, стр. 592, редослед 4
- 1.
пустити јек, звук из себе, огласити се.
— Из дућана излете на калдрму најпре Миче ... а за њим капа и тамбура, која тужно јекну ваљајући се по калдрми.
Удари се песницом по ... прсима и јекне.
- 2.
одазвати се јеком, одјеком одјекнути.
— Јекну јека.
Сав пако̑ јекну језиво у тами.
Нек машта јекне својим зборовима, са умом, чувством, разумом и сграсти.
- 3.
викнути.
— Рупи стражар у собу и јекну: »Ево их!« БК 190б.
- 4.
зајечати, застењати од бола, жалости.
— Трпео је мучење и муке, као див. Није јаокнуо нити јекнуо.
Да хукнем, јекнем, макнем се
— не могу.
Изворни текст (OCR)
је́кнути, је̂кне̄м сврш. 1. пустити јек, звук из себе, огласити се. — Из дућана излете на калдрму најпре Миче ... а за њим капа и тамбура, која тужно јекну ваљајући се по калдрми. Срем. Удари се песницом по ... прсима и јекне. Матош. 2. одазвати се јеком, одјеком одјекнути. — Јекну јека. Ил. Сав пако̑ јекну језиво у тами. Гор. фиг. Нек машта јекне својим зборовима, са умом, чувством, разумом и сграсти. С-Ц. 3. викнути. — Рупи стражар у собу и јекну: »Ево их!« БК 190б. 4. зајечати, застењати од бола, жалости. — Трпео је мучење и муке, као див. Није јаокнуо нити јекнуо. Глиш. Да хукнем, јекнем, макнем се — не могу. Матош.